Nebojša Bakarec, odbornik SNS u Skupštini Beograda i politički analitičar, otkriva da ga je osnivač Saveza za Srbiju Dragan Đilas tužio sudu zbog izjave koju je u ime stranke dao listu “Alo” u subotu 28. oktobra 2017. Bakarec navodi zašto ga je Đilas tužio, uz opasku da "dokon pop i jariće krsti". Njegov tekst prenosimo u celosti, u nastavku:
"Saznanje o tužbi posedujem od 13. septembra 2018., kada sam u sudu, na poziv, tužbu preuzeo. S obzirom na to ko me je tužio (oligarh koji se enormno obogatio vršeći tri državne funkcije- direktor kancelarije Predsednika Republike, ministar za NIP, i gradonačelnik), i na činjenicu da sam se od 2008. lično, kao odbornik, uveravao u Đilasova nedela, sasvim se ponosim činjenicom da me je tužila takva osoba. Dok se on enormno bogatio od 2004. do 2013., i drao kožu s leđa građanima, ja sam davao kožu izgoreloj deci, i 2005. i 2006. Za 28 godina bavljenja politikom nisam stekao ništa od politike, niti sam to omogućio bilo kojoj sa mnom povezanoj osobi.
Sa druge strane, sagledavam i drugu stranu medalje, a nju najbolje opisuje ona narodna “čega se pametan stidi, time se budala ponosi”. Da, nije odgovarajuće poređenje, ali uvek procenjujem svoje postupke, i nisam osoba koja je uverena u svoju bezgrešnost. Nisam ni narcis, ni sujetan, ni arogantan. U ovom slučaju pažljivo sam razmotrio tu svoju izjavu iz lista “Alo” i vidim da tu nema elemenata uvrede, niti bilo čega što se u tužbi navodi. Narodnu izreku, pominjem stoga što, pored ponosa o kome govorim, osećam odvratnost, gotovo stid, što ću mimo volje, morati da srećem Đilasa u privatnom životu, van sednica, na sudu i da odgovaram na njegovu besmislenu tužbu. Kako nisam ni narcisoidan ni sujetan, kao normalan čovek, više sam skloniji tome da bežim od sudova, i da osećam nepoverenje.
Nelagodu mora da izazove činjenica da je tužilac - Đilas, silnik i oligarh koji može da kupi pola pravosuđa one Nušićeve “Nikarague” iz “Gospođe ministarke”. Verujem u naše pravosuđe. Nelagodi doprinosi i činjenica da imam skromne prihode i da skromno živim, te da nemam novca za advokata. Na kraju Đilasove tužbe stoji troškovnik iz koga se vidi da će samo odgovor na tužbu, uz advokata, koštati 9000 dinara plus sudske takse.
A tu su i izlasci na ročišta, i svi drugi troškovi, i na kraju činjenica da onaj ko izgubi spor, plaća sudske troškove. Đilas traži odštetu od 400.000 dinara. Toliko košta njegova čast.
Narod kaže “dokon pop i jariće krsti”. Ovaj tajkun je još u januaru u kampanji, objavio da je tužio 29 pravnih i fizičkih lica (novinskih kuća i političara). Posebno filozofsko i moralno pitanje je kako neko ko nema nikakav ugled, niti poseduje čast, može da vas tuži za “povredu ugleda i časti“? Kako neko ko je stekao stotine miliona evra, vršeći tri državne funkcije, ko je naneo patnje i bol Srbiji, Beogradu, i milionima građana, na mnoštvo načina (obmanjujući ih, bogateći se na njihovoj muci…), može da se žali na “intenzivne duševne bolove“, na “jaki stres, psihičku uznemirenost, i narušenu psihičku i emotivnu ravnotežu” i “da je osećao veliki stres i pritisak koji ne jenjava“. Sva ova pravna jezička gimnastika, zvuči potpuno smešno i satirično, baš kao kod Nušića. Ako i prihvatimo ovu komediju, moramo zaključiti da je onaj koga povrede moje citirane rečenice, veoma labilna ličnost i slabić.
A rekao sam sledeće što Đilas većim delom navodi u tužbi, citiram:
"Pljačkajući Beograd i Srbiju, stekli su milione evra. Bivši predsednik DS-a Đilas "stekao" je stotine miliona evra. Kako? Đilasov gradski menadžer Bijelić optužen je da je oštetio Beograd za šest miliona evra. Još 43 Đilasova funkcionera su hapšena, u osam afera. Đilas je doveo Beograd do bankrotstva, zaduživši grad, preduzeća i gradske opštine za 1,1 milijardu evra!"
Inače, za 28 godina bavljenja politikom nikada mi nije palo na pamet da bilo koga tužakam sudu, a prilika je bilo, ihaj".
